Један од важних спољнополитичких циљева нове Владе Републике Србије јесте свакако стицање пуноправног чланства у ЕУ које, лично, посматрам као процес, процес који има свој почетак, свој ток и на крају свој крај који ће се завршити стицањем чланства наше државе у ЕУ.
Током процеса евроинтеграција целог региона, неке државе иду брже, неке спорије, а средином 2013.године пред Србијом се отварају нове перспективе, нове шансе да преузме водећу позицију на тржишту за пласман својих роба које јој је поред ЕУ сигурно најзначајније тржиште.
Наиме, ЕУ је одлучила да средином 2013.године широм отвори "врата брандербушке капије" за нашег суседа Републику Хрватску, која је уједно и једна од потписница ЦЕФТА споразума. Приступањем Хрватске ЕУ, она практично иступа из ЦЕТФА зоне и ту се отварају велике извозне перспективе за српску привреду, тј. за извозно оријентисани део српске привреде. Сам улазак Хрватске у ЕУ ће донети велике промене у трговинским односима у целом региону. Међусобне обавезе у области трговине између Хрватске и Србије тада престају да важе. Са српске стране ће се на производе из Хрватске примењивати трговински режим који наша земља има са свим осталим чланицама ЕУ, у складу са Споразумом о стабилизацији и придружењу.
Где је конкретан простор за нас у овој причи? ЦЕФТА је после тржишта ЕУ најзанчајније тржиште за наше привреднике, тј. српски извоз. То је уједно тржиште на којем бележимо суфицит у робној размени од преко 1,5 милијарди $. Самим изласком Хрватске из целе приче, са којом иначе имамо дефицит у робној размени, отвара се простор да српски привредници у потпуности освоје тржише БиХ, јер ће за Хрвате настати царинске баријере због чланства у ЕУ. Освајањем тржишта БиХ, српски привредници би направили више добрих ствари за нас. Прво, освајањем овог тржишта би српска привреда постала стварно лидер региона јер не само што би ојачали наш извоз већ би смањили извоз нашег главног такмаца - привреде Хрватске. Колико је важно да ми ојачамо своје извозне капацитете, толико је важно да ослабимо најјачег конкурента, тј. Хрватску. Тржиште БиХ јесте добар терен на којем их можемо победити у новонасталим околностима, а тај "пораз" би их уједно много уздрмао јер се ради о другом по значају тржишту за извоз хрватске робе.
Поставља се питање "са које стране" кренути у освајање тржишта и борбу за водећу позицију у региону? Одговор је врло прост. Најлакше се то ради тако што се преузме водеће тржишно учешће у сектору основних животних намерница као што су млеко, месо, брашно, пића и прерађевине. Зашто је битно кренути са ове стране? Просто, тражња за овим робама је довољно еластична и у тренуцима најгорих криза јер се ради о производима који су непоходни за оспатанак нације. Са друге стране, управо ово су главни извозни адути наших конкурената на тржиште БиХ. Такође, наши конкуренти ће јако тешко бранити позицију које баш ове робе имају на тржишту БиХ јер ће бити активиране царине, док смо ми ослобођени тих царина, па ће утолико наше робе бити ценовно конкурентније. Као одговор Хрватске на ове ризике да изгубе ово тржиште може да буде премештање производних капацитета у неку од земаља региона, али и за такав потез може да се осмисли добра стратегија ...
....
Наставиће се ...
