Пакет мера против "крварења"

Нова влада је на предлог Министарства финансија усвојила тзв. "пакет мера" за фискалну консолидацију. То је био, на неки начин "очекиван потез" нове владе, потез на који се вероватно морало кренути услед великог проблема са јавним финансијама који нису од јуче, успореном привредном активношћу и тешком ситуацијом у нашем друштву и тржишту рада. Дакле, све познате ствари, али и све наслеђени проблеми који су остали иза, сада већ бивших челника из Немањине 11, а сада већ вероватно и бивших челника ДС-а! Заиста је штета што нова српска администрација мора пуно енергије да троши на рашчишчавање рушевина које су остале иза претходне владе јер ми овако гледано са стране делују као тим који би могао да брзо ради на неопходним реформама! 

Када се пажљиво прочита тај "пакет мера" за фискалну консолидацију који је влада усвојила, има ту доста ствари које треба похвалити! Ако бих сада требао да дам опште мишљење и оцену тог "пакета мера" сигурно бих устврдио да се предложеним мерама значајније смањују трошкови непотребне администрације него што се смањују намети привреди. Но, за похвалу је било какав корак напред, а ово је сигурно корак у добром правцу!

Хајде да кренемо редом,

Прва ствар јесу свакако измене Закона о буџетском систему. Оно што се овде види јесте то да се веома јасно, прецизно и недвосмислено дефинишу приходи буџета. Осим тога, јасно, прецизно и недвосмислено се дефинишу и порески облици као што су порез на доходак, потрошњу итд. Затим, таксе. Таксе су до сада утврђиване по неким "невидљивим" критеријумима, а нису имале никакве везе са оним са чим су требале да имају везе, а то је стварни трошак државе за пружање одређене услуге која се плаћа. Овим изменама се свакако "стаје на пут" и укида једна "произвољност" у утврђивању висине такси. Ако бих требао да оценим овај део предложених измена, не бих имао већих примедби.

Друга ствар која је за похвалу јесу укидање бројних републичких такси кроз измену Закона о републичким таксама. Ништа мање битно јесте и укидање бројних локалних такси кроз измену Закона о финансирању локалних самоуправа. Дакле, све су ово добре ствари и добре мере којим уствари "држава" тј.влада покушава да поднесе један већи део кризе у земљи, али уједно и да створи бољу пословну климу.

Не могу Вам описати колико су мали привредници и занатлије одушевљени укидањем нпр. таксе за истицање имена фирме. За мале привреднике и занатлије је значајан сваки динар, тако да са одушевљењем поздрављају неке од ових мера из овог пакета. 

Оно што мени, као човеку који се помало разуме у неке ствари квари целокупан "догађај" јесте да нисам упознат одакле ћемо надокнадити приходе у буџет којих смо се одрекли укидањем појединих такси. Подсећања ради, ова споменута такса за истицања фирме је на годишњем нивоу доносила локалним самоуправама бар 50 милиона евра. Претпостављам да би образложење на ову моју дилему било то да ће укидањем овог намета држава бити више на користи него ли штети јер ће се побољшати пословна клима, а то ће значити више инвестиција и већу запосленост, па ће се преко те линије мера показати оправданом. Морам признати да ја поучен "трагичним транзиционим искуствима" којих сам се нагледао од 2000. па на овамо нисам љубитељ оваквих мера које ће се показати оправдане, ако се испуни низ услова, али пошто ми ова влада делује кредибилно и решено да ствари мења "зажмурићу" на ову ствар.

Када је реч о повећању ПДВ стопе са 18 на 20%, важно је истаћи да ова мера има смисла ако би влада успела да смањи "намете на рад и производњу". Само на тај начин бисмо успели да цену домаћих производа "држимо" под контролом, а да производи из увоза поскупе и да мера повећања ПДВ-а буде оправдана! Без овога, мера је контрапродуктивна јер је дефлаторног карактера и прво што би изазвала јесте смањење потрошње, затим ланчано смањење производње, али и саме приходе од ПДВ-а на које држава рачуна. Дакле, да сам ја у могућности да саветујем владу, ја бих подигао неопорезиви износ на доходак грађана који би значајно неутралисао ову "горчину" насталу повећањем ПДВ стопе на 20%!

Подизање тзв. ПДВ "цензуса" на 8 милиона динара је мера са пуно ризика. Овом мером се отвара додатни простор за "сиву зону", али са друге стране је добра мера јер ће утицати на повећање привредне активности и упошљавања. Чини ми се да се према оценама Светске Банке, чак 20% бруто дохотка Србије провуче у сивој зони, тако да надам се да размете зашто сам забринут око овог додатног ризика. Као и код претходних "дилема" које сам изнео, верујем да је Министарство финансија ипак добро извагало и закључило шта је чинити.

Када је реч о измени закона о Финансирању локалних самоуправа избачене су накнаде за коришћење и уређење грађевинског земљишта. Ово су свакако подстицајне мера када се гледа побољшање инвестиционог амбијента. У то нема дилеме. Оно што остаје иза ове мере јесте питање ко ће и одакле да санира локалним самоуправама тај мањак који је настао одрицањем од ових прихода у њихове буџете. Вероватно би овде одговор био исти као и код оних накнада за укидање истицања имена фирми. Дакле, више ћемо добити, него изгубити. Међутим, овде постоји још један проблем, а то је квалитет људи који воде локалне самоуправе. Ако локална самоуправа нема квалитетне појединце који ће да направе корист од ове мере за самоуправу и убеде инвеститоре да баш код њих уложе новац, онда им остаје само "тамнија страна медаље", а то је мањи буџетски приливи услед одрицања од ове таксе. Дакле, као и у претходној мери и овде постоји значајан ризик, али се надам да су у Министарству финансија ипак добро извагали шта им је чинити.

Ово су само неке од мера из владиног пакета за фискалну консолидацију које сам хтео да презентујем и укажем на неке изузетно добре ствари које ће донети, али и да укажем на неке јасне ризике које преузимамо на себе. Једна општа оцена јесте да је ипак овде више добрих ствари од којих ће привреда свакако имати више користи него ли штете. Као неко ко све ово гледа са стране, мислим да влада Србије ради добар посао који смо јој поверили.

........

........

 

У неком наредном Блогу ћу изнети кључне слабости Закона о енергетици који је донела претходна влада, а који је предмет озбиљних критика европске комисије. Изнећу своје мишљење које се поклапа са мишљењем европске комисије и понудићу предлоге измена и допуна односног закона.

 

Да ли "продати краву или заменити чобанине" ?

 Готово да нема владе у периоду од 1990.године, па до претходне, да није размишљала о продаји Телекома Србије. Неке наше владе су га продавале, неке "докупљивале" назад, а претходна влада под "диригентском палицом" Мирка Цветковића прво покушала да прода, а потом, гле чуда откупила у потпуности од мањинског грчког партнера. Признаћете да је одлука претходне владе била јако, јако конфузна и препуна контроверзе.

Нова влада која још нема ни 45 дана од свог формирања је јасно ставила до знања да од продаје Телекома за сада нема ништа. Ово је свакако једна добра одлука! Овде сам потпуно искључио "емотивне" факторе из моје процене - све оне приче о "породичном наследству, сребрнини" и осталим стварима за које се прво ухвате домаћи консултанти и "угледни економисти" када на ред дође разматрање продаје Телекома. Приликом моје анализе и процеса "стављања себе" у улогу онога ко треба да донесе одлуку о продаји сам одмах искључио и политичке мотиве и то како ће гласачи да реагују на коначну одлуку и ево шта сам добио:

Прва ствар коју сам закључио јесте да би евентуална одлука о продаји Телекома била фантастична прилика да наши домаћи "угледни економисти", претежно неолибералног концепта одрже један "јавни час" о митској ефикасности тржишта. Одмах би се "угледни" економисти ухватили за тезу да свака роба вреди онолико колико је купац спреман да плати, без обзира да ли продајете кикирики или телеком?! Оваква једна теорија не прихвата постојање било каквих стратешких грана или стратешких роба које треба да остану у рукама државе! Њихов основни мото је : "Све је на продају!" и наравно  : "Цена коју купац плаћа је увек објективна " и ту иде једна велика тачка - крај филозофије! 

У складу са тим "концептом", Телеком вреди онолико колико купац понуди, а не онолико колико је држава тражи, или колико Пера и Жика мисле да вреди. Према логици тржишта, купац је у праву и ту није потребна даља елаборација. Концепт који заступају српски неолиберални и поједини "угледни" економисти јесте такав да на домаћем тржишту капитала, продавац треба да прихвати сваку цену коју купац понуди, под условом да купац долази са запада, јер као што је опште познато - овакав купац је оличење успешности! Ма, да ли је ?! Да ли нас је научила чему ова светска криза?

Такав концепт који заступају неки домаћи "угледни" економисти је заиста поједностављен до наивности! 

Ако погледамо колико је на неуспелом тендеру за продају Телекома Србије понудио аустријски купац, приметићемо да се ради о скандалозно ниској цени! Подсећања ради, реч је о 900 милиона еура за 51% Телекома Србије! Овако ниска цена коју су понудили Аустријанци се може објаснити на само два начина, тачније на један од два начина:

Први, чисто економски, тј. цена је ниска зато што купац верује да будући профити Телекома неће бити тако високи како је држава веровала у моменту када је изашла са најнизом прихватљивом ценом. 

Други, далеко опаснији разлог, а то је да је тржиште телекомуникација, попут неких осталих тржишта већ "картелисано" и подељено између "великих играча". Овакав приступ би подразумевао да се већ унапред зна која ће западна корпорација купити ког локалног оператера и у којој држави. Ово је заиста "интелигентан" начин да се избегне надметање у коме ће продавац да "профитира", тј.постигне неку солидну цену у трансакцији! При томе се истовремено симулира тржишна утакмица. Овакве државе које пристану да продају своје оператере неким од оваквих "великих играча", све имају једну заједничку ствар, а то је да се не зна да ли су им "елите" нестручније или подложније корупцији!

У овако креираној тржишној утакмици, а ја бих је пре назвао "мешетарији", појави се конкуреницја приликом куповине локалног оператера, која достави веома ниске понуде за куповину, или само откупи тендерску документацију, а потом се повуче из наредне фазе тендерске процедуре, без да да било какву понуду. На овакав начин се раде 2 ствари: симулира се конкуренција и тржишна утакмица, али се са друге стране и обесхрабрују потенцијални купци који не припадају картелу. Одговорно сумњам да је приликом неуспелог тендера за продају Телекома Србије за време претходне владе ово био случај јер се НИКО од потенцијалних учесника на тендеру није жалио због проблематичне ситуације када је аустријски оператер дао цену која је за трећину била нижа од минимално прописане тендерске цене! 

Заиста је мали број људи у "медијском мраку" који је харао Србијом приметио ову ствар, која указује на тржишну манипулацију, тј. чисту шпекулативну радњу. Кроз медије пуних 12 година су протуране приче да је зло увек на истоку, а добро на западу; да су шпекулације недозвољене радње које користе само српски бизнисмени, доку су у тој ЕУ све "господа" којој не пада на памет да се служе тржишним шпекулативним радњама!

Према подацима ЕУ у које сам имао увид, само у протеклих 15 месеци ЕУ је казнила картеле са око 3,5 милијарди еура, а ради се око 42 доказана случаја манипулације на тржишту од стране тих картела! Мало ли је?! Наравно, ове цифре не обхватају све шпекулације, већ само оне које су се могле доказати. 

Наравно, нико се у ЕУ не би ни бавио случајем Телекома Србије и испитивањем да ли је услед картелског удруживања наш Телеком Србије евентуално продат испод цене! ЕУ својом регулативом и законима штити своја тржишта и потрошаче! 

Капацитет наших институција да, ако би до оваквог проблема дошло, би био јако, јако мали и на крају би се морали помирити са чињеницом да смо и Телеком "поклонили", као многа предузећа у процесу приватизације! 

  

Није нам потребна још једна приватизација у којој би дали национални ресурс другој држави по багателној цени и тако осудили наше младе генерације ... 

Свакако да Телекому требају промене, али никако промене власника ...

Наставиће се ...