Veliki planovi ČEZ-a da postane „ ključni igrač“ na tržištima SEE je nikad bliži potpunom krahu. U vrlo kratkom periodu, može se reći odmah posle Albanije, još jedna zemlja Balkana je preduzela ozbiljne korake da oduzme licencu za rad ovom češkom koncernu. Nakon ozbiljne političke krize u Bugarskoj i demonstracija građana visinom računa za električnu energiju, bugarski regulator je otpočeo proceduru oduzimanja licence češkom ČEZ-u, koja će se vrlo verovatno završiti „izlaskom“ ČEZ-a i sa tržišta Bugarske. Napomene radi, prosečan račun bugarskog domaćinstva za električnu energiju je između 95€-100€ mesečno. Inače, nije loše da se i to spomene, prosečna zarada u Bugarskoj je oko 350€. Iz ovoga svega se jasno vidi, da je cena električne energije u Srbiji značajno niža nego u regionu.
Akcije ČEZ-a na berzi u Pragu su od početka ove godine pale sa vrednosti od oko 670 kruna na skoro 600 kruna, što je gubitak na vrednosti od oko 11% za samo 2 meseca 2013.godine. Ako sada, metodom benčmarkinga uporedimo kako se kretao reperni index praške berze za ova 2 meseca 2013. godine, videćemo da je pad vrednosti akcija ČEZ-a duplo veći nego li pad repernog indeksa berze u Pragu, što je još jedan ozbiljan signal da stvari idu uveliko „nizbrdo“, kada je reč o ČEZ-u. Svakako, onaj ko zna šta su finansijska tržišta i ko razume „psihologiju krda“ razumeće da ovoliko snažan pad vrednosti akcija ČEZ-a je posledica zbunjenosti investitora jer oni nisu još stigli potpuno da razumeju razloge izlaska ČEZ-a iz Albanije, a novi šok, nakon samo 7 dana stiže upravo iz druge zemlje iz regiona – Bugarske.
Bugarsko tržiše je jako bitno za ČEZ jer „Bugarska“ čini oko 2% operativnog profita ČEZ-a, što kada sračuna može da smanji cenu akcije ČEZ-a za oko 20 kruna. Ono što je „sreća u nesreći“ za ČEZ jeste to što je verovatno tih 20 kruna već ukalkulisano u ovaj pad koji je se već desio, a dalje kretanje cene će zavisiti od daljih razvoja prilika u Bugarskoj i na Balkanu.
Za mene je „bugarska investicija“ izgledala sasvim prirodan izbor jer je ovo tržište imalo značajno veći potencijal za rast nego li tržište Zapadne Evrope. Sa druge strane, Bugarska, pa i Rumunija kao nove članice EU su doživljavane kao bezbedno područje za investicije, sve u duhu EU.
Ključni rizici za vlasnike akcija ČEZ-a su, trenutno : ogromni problemi na balkanskom tržištu, stagnacija cene električne energije i pad evropskog tržišta kvota za emisije CO2. Ova tri faktora značajno „pritiskaju“ profitabilnost ČEZ-a i moja preporuka za „imaoce“ akcija ČEZ-a u ovom momentu je „strong sell“.
Ono što je takođe u fokusu investitora kod ČEZ-a jeste posao proširenja kapaciteta nuklearke Temelin i većina smatra da ovaj potez i nije baš dobar u ovim vremenima. ČEZ kao opeartor ove nuklearke još uvek nema garancije češke vlade da će mu garantovati cene električne energije i iz proširenih kapaciteta, što je još jedan rizik koji „pritiska“ cenu ČEZ-a na dole.
Sve u svemu, dosta složena situacija za češku vladu i ČEZ.
