Готово да нема владе у периоду од 1990.године, па до претходне, да није размишљала о продаји Телекома Србије. Неке наше владе су га продавале, неке "докупљивале" назад, а претходна влада под "диригентском палицом" Мирка Цветковића прво покушала да прода, а потом, гле чуда откупила у потпуности од мањинског грчког партнера. Признаћете да је одлука претходне владе била јако, јако конфузна и препуна контроверзе.
Нова влада која још нема ни 45 дана од свог формирања је јасно ставила до знања да од продаје Телекома за сада нема ништа. Ово је свакако једна добра одлука! Овде сам потпуно искључио "емотивне" факторе из моје процене - све оне приче о "породичном наследству, сребрнини" и осталим стварима за које се прво ухвате домаћи консултанти и "угледни економисти" када на ред дође разматрање продаје Телекома. Приликом моје анализе и процеса "стављања себе" у улогу онога ко треба да донесе одлуку о продаји сам одмах искључио и политичке мотиве и то како ће гласачи да реагују на коначну одлуку и ево шта сам добио:
Прва ствар коју сам закључио јесте да би евентуална одлука о продаји Телекома била фантастична прилика да наши домаћи "угледни економисти", претежно неолибералног концепта одрже један "јавни час" о митској ефикасности тржишта. Одмах би се "угледни" економисти ухватили за тезу да свака роба вреди онолико колико је купац спреман да плати, без обзира да ли продајете кикирики или телеком?! Оваква једна теорија не прихвата постојање било каквих стратешких грана или стратешких роба које треба да остану у рукама државе! Њихов основни мото је : "Све је на продају!" и наравно : "Цена коју купац плаћа је увек објективна " и ту иде једна велика тачка - крај филозофије!
У складу са тим "концептом", Телеком вреди онолико колико купац понуди, а не онолико колико је држава тражи, или колико Пера и Жика мисле да вреди. Према логици тржишта, купац је у праву и ту није потребна даља елаборација. Концепт који заступају српски неолиберални и поједини "угледни" економисти јесте такав да на домаћем тржишту капитала, продавац треба да прихвати сваку цену коју купац понуди, под условом да купац долази са запада, јер као што је опште познато - овакав купац је оличење успешности! Ма, да ли је ?! Да ли нас је научила чему ова светска криза?
Такав концепт који заступају неки домаћи "угледни" економисти је заиста поједностављен до наивности!
Ако погледамо колико је на неуспелом тендеру за продају Телекома Србије понудио аустријски купац, приметићемо да се ради о скандалозно ниској цени! Подсећања ради, реч је о 900 милиона еура за 51% Телекома Србије! Овако ниска цена коју су понудили Аустријанци се може објаснити на само два начина, тачније на један од два начина:
Први, чисто економски, тј. цена је ниска зато што купац верује да будући
профити Телекома неће бити тако високи како је држава веровала у моменту
када је изашла са најнизом прихватљивом ценом.
Други, далеко опаснији разлог, а то је да је тржиште телекомуникација, попут неких осталих тржишта већ "картелисано" и подељено између "великих играча". Овакав приступ би подразумевао да се већ унапред зна која ће западна корпорација купити ког локалног оператера и у којој држави. Ово је заиста "интелигентан" начин да се избегне надметање у коме ће продавац да "профитира", тј.постигне неку солидну цену у трансакцији! При томе се истовремено симулира тржишна утакмица. Овакве државе које пристану да продају своје оператере неким од оваквих "великих играча", све имају једну заједничку ствар, а то је да се не зна да ли су им "елите" нестручније или подложније корупцији!
У овако креираној тржишној утакмици, а ја бих је пре назвао "мешетарији", појави се конкуреницја приликом куповине локалног оператера, која достави веома ниске понуде за куповину, или само откупи тендерску документацију, а потом се повуче из наредне фазе тендерске процедуре, без да да било какву понуду. На овакав начин се раде 2 ствари: симулира се конкуренција и тржишна утакмица, али се са друге стране и обесхрабрују потенцијални купци који не припадају картелу. Одговорно сумњам да је приликом неуспелог тендера за продају Телекома Србије за време претходне владе ово био случај јер се НИКО од потенцијалних учесника на тендеру није жалио због проблематичне ситуације када је аустријски оператер дао цену која је за трећину била нижа од минимално прописане тендерске цене!
Заиста је мали број људи у "медијском мраку" који је харао Србијом приметио ову ствар, која указује на тржишну манипулацију, тј. чисту шпекулативну радњу. Кроз медије пуних 12 година су протуране приче да је зло увек на истоку, а добро на западу; да су шпекулације недозвољене радње које користе само српски бизнисмени, доку су у тој ЕУ све "господа" којој не пада на памет да се служе тржишним шпекулативним радњама!
Према подацима ЕУ у које сам имао увид, само у протеклих 15 месеци ЕУ је казнила картеле са око 3,5 милијарди еура, а ради се око 42 доказана случаја манипулације на тржишту од стране тих картела! Мало ли је?! Наравно, ове цифре не обхватају све шпекулације, већ само оне које су се могле доказати.
Наравно, нико се у ЕУ не би ни бавио случајем Телекома Србије и испитивањем да ли је услед картелског удруживања наш Телеком Србије евентуално продат испод цене! ЕУ својом регулативом и законима штити своја тржишта и потрошаче!
Капацитет наших институција да, ако би до оваквог проблема дошло, би био јако, јако мали и на крају би се морали помирити са чињеницом да смо и Телеком "поклонили", као многа предузећа у процесу приватизације!
Није нам потребна још једна приватизација у којој би дали национални ресурс другој држави по багателној цени и тако осудили наше младе генерације ...
Свакако да Телекому требају промене, али никако промене власника ...
Наставиће се ...
Нема коментара:
Постави коментар