недеља, 26. август 2012.

"Партнерство неједнаких" ? Лепо звучи, али је могуће само у бајци ...


Током мандата претходне владе били смо сведоци многобројних међудржавних споразума, меморандума о разумевању и уговора које наша влада, ЕПС и министартсво енергетике и рударства, склопило у "наше име" и за "наш рачун" са страним партнерима. 


И обичан човек се увреди када у "његово име" и за "његов рачун" неко склапа и договара нешто, а да он у то нема увид. Посебно се увреди када тај неко ко у "ваше име" и за "ваш рачун" договара нешто, а да вас није ништа питао, док другу страну  убеђује како сте ви дали сагласност за тај "договор". У обичном свету се такве ствари називају преварама, а такви људи који чине такве ствари врло брзо изгубе кредибилитет. Ово је била најобичнија "паралела". Врло често су пред нашим очима "махали" са неким уговорима, меморандумима и споразумима, па су час ишли и дотле дрско да нам пред камерама приказују тескт тих докумената који је био затамљен, тобож због поверљивих информација! Е, знате шта? Tо је врхунац безобразлука! 


Један од таквих докумената јесте низ уговора између Србије са једне стране и владе Италије и фирме "Сећи енергија", са друге стране о "заједничким улагањима". Знате шта, поштено ћу вам рећи да када чујем речи "заједничка улагања" којима неки министар почне да "маше пред камерама", ја одмах знам да је то штетна ствар за нашу државу! До те мере су деградирани стручни термини од стране оних који су се окористили о службени положај да ће нам дуго времена требати да речи "експерт", "заједничко улагање" итд. добију прави правцати смисао, тј. право значење. 

Уговор између наше и италијанске стране је класичан пример "партнерства неједнаких" у неком пројекту. Сваки рационалан човек би се онда запитао какво је то партнерство? То је партнерство у коме "интерес" има само већи партнер и који ће из тог "посла" изаћи још већи, а онај мањи партнер изаћи још мањи. Најкраће је то тако!

Уговор између Србије и Италијана је само један део "ширег" пројекта италијанске стране који обухвата све земље Балкана и који је јако штетан и по развој регионалног тржишта електричне енергије. Регион Балкана већ дуже време пати од хроничног дефицита електричне енергије, тј. цео регион је увозно зависан, па можете мислити какав ефекат може у таквој ситуацији да изазове да све неискориштене ресурсе које регион има стави у службу производње електричне енергије коју ће слати у извоз. То би у енергетском смислу, од земаља Балкана направило "земље трећег света". 

У извештајима појединих организација, као што је нпр. "Мрежа за надзор банака" која окупља и неке европске еколошке организације јасно се наводи да су ови споразуми између Италије и земаља Балкана (Србија, Црна Гора, БиХ ... ) у супротности са законима ЕУ и да су "контроверзни" у многим питањима. Ова организација истиче да би Италија имала највећу корист од "увоза јефтине струје" са Балкана, а италијанске фирме не би морале да плаћају таксу за емисију угљен-диоксида док се "прљава енергија" производи у земљама које нису чланице ЕУ. Фино им то смишљено, зар не??

Италијани су замислили да до 2020.године удео коришћења ОИЕ у укупној потрошњи повећају са садашњих 8,9% на 17%. "Амбициозно", зар не? Ево како то планирају урадити: Планирају увозити око 6000 GWh из Црне Горе и држава повезаних са црногорском мрежом (ту смо и ми у том "пакету"), као и 3000 GWh из Албаније, а од 2018.године и 600 GWh из Туниса. 

Ове "цифре у GWh" са становишта Италије не делују много, али са становишта поменутих земаља су "велике као кућа". Ево вам пример Албаније: У 2009.години је ова држава произвела 5300 GWh, а планови Италије су да из Албаније увезе 3000 GWh годишње, што значи две трећине или 66% укупне производње ће Албанија морати да извезе у Италију! Ово су опасне ствари за цео регион Балкана по питању енергетксе, али и финансијске безбедности и стабилности, јер би се овим пројектом све земље бациле у "модерно ропство" са нарастајућим дефицитима, јавним дугом итд. 

Када је реч о Србији и БиХ, то су две земље које су увозно зависне када је електрична енергија у питању и од око 37500 GWh које Србија произведе чак око 27000 GWh долази из термоелектрана. То практично значи да ове две земље ако планирају да се "престроје" на производњу енергије из ОИЕ и достизању европских циљева да извоз енергије из ОИЕ уопште није паметан потез да извозе "чисту енергију"! Ми бисмо реализацијом пројеката на Дрини и Ибру, како су сада замишљени начинили "одлив производних капацитета ка италијанском тржишту", што би нам донело огромне проблеме и додатну нестабилност на тржишту и угрозило јавни дуг, платни биланс државе и створило "огромне главобоље"!

Додатна слабост и огроман ризик који Србија прихвата "овим послом столећа" како га назваше претходна влада јесте да уколико се Италија одлучи да увози више струје са Балкана и из Србије, не мора то нужно чинити из ОИЕ, већ може да угаљ из Колубаре Б буде уместо за потребе Србије употребљен за извоз електричне енергије за Италију! "Сјајно", зар не?!! Скандал!!! Италија би, према неким проценама, увозом јефтине струје са Балкана уштедела годишње око 225 милиона еура, док су "надања" у Црној Гори, нпр. да ће зарадити годишње између 10 и 40 милиона еура! Извините, да ли је то "партнерство једнаких"?! Не, ја не бих рекао!

Када је реч о заштити животне средине, цео пројекат је "неодржив". Имате на тој траси два национална парка са ретким врстама:Дурмитор и Ловћен, али и драгоцено станиште морских трава на медитерану куда је планирана траса за кабл. Не видим начин да студије утицаја пројекта на животну средину и ретке врсте задовоље директиве ЕУ у овој области!

О овом пројекту би се заиста могло писати још доста тога, од контроверзне приватизације црногорске електропривредне корпорације, "неискуству" фирме Сећи енергија у послу који јој је уговором поверен, изостанку тендера у Србији за ове пројекте, потребе да неко "робија" у Србији за свој потипс што је ставио на неке уговоре  итд. Мишљења сам да целокупна стручна јавност стоји иза идеје које би требало да буде прихватљива и за ресорно министарство енергетике, равоја и заштите животне средине, а то је да се сада цео случај испита и да се нађе модалитет за заштиту наших интереса који су како сада ствари стоје угрожени. 
















Нема коментара:

Постави коментар