четвртак, 23. август 2012.

"Играчка" звана Телеком ...


Последњих дана смо сведоци "медијских нагађања" о томе шта би могло или требало да нова влада учини са Телекомом Србије. У новинским чланцима се може видети доста идеја око тога колико би држава могла да добије новца уколико би се одлучила за продају, шта би требало са тим новцем да учини итд. Но, пре него што дођемо до одговора на ова питања, требало би мало да "ставимо под скенер" наш Телеком, али и РАТЕЛ, као националног регулатора од кога доста тога зависи.


Прво питање које би било који власник неког капитала (у нашем случају држава Србија) у некој компанији (у нашем случају Телеком Србије) требало себи да постави јесте да ли може да уопште пронађе неку инвестицију која јој омогућава већи принос на капитал у односу на овај капитал који сада има у компанији Телеком Србије? Ако држава није у могућности да пронађе једну такву инвестицију, тада уопште не треба да размишља о продаји свог власничког удела у Телекому Србије. Ових дана "провејавају" нагађања неких стручњака да би било паметно, ако до продаје дође, новац уложити у путеве. Морам признати, нисам сигуран. Прво што смо се показали да ми као држава не умемо да ефикасно водимо пројекат изградње аутопутева, а друго што смо се такође показали да не умемо да ефикасно управљамо аутопутевима и наплатом путарина. О одржавању аутопутева и том послу нећу ни да причам. Дакле, озбиљно је питање може ли ова држава да нађе такву инвестицију која ће јој омогућити већи принос на капитал од ове ситуације када има капитал у акцијама Телекома и сасвим солидне дивидендне приходе у државни буџет.

Следеће питање, које садашњи власник Телекома Србије треба себи да постави (уколико је одговор на оно прво питање "Да") јесте сигурно, "у којој фази се налази бизнис Телекома Србије и да ли је сада са становишта компаније добар,идеалан или можда лош моменат за продају"?! Одговорно тврдим да са становишта компаније није ни добар, а да не говоримо идеалан моменат на продају. На цену коју ће неки инвеститор понудити нашој држави за Телеком Србије ће свакако утицати дуг Телекома Србије. Колико ми је познато, Телеком је се раздужио према City Bank за кредит од 700М еура за куповину Телеком Републике Српске, али је сада Телеком Србије оптерећен новим кредитом који је узео за куповину акција грчког партнера. Ако претпоставимо да је тај дуг око 500 милиона еура, рачунајте да ће вам било који инвеститор најмање за толико понудити да плати за Телеком Србије. Треба напоменути да компанија нема никаквих проблема да враћа овај кредит, па стога нема никакве потребе да се продаје под кредитом. 

Следећи параметар који ће било који инвеститор разматрати јесте ЕБИТДА маргину компаније која је изнад просека у сектору, дакле компанија је више него способна да "заради новац". Компанија сигурно има простора да се уз бољу контролу трошкова учини још ефикаснијом. Међутим, оно што ће сваки озбиљан инвеститор који би се јавио на тендер за куповину акција уочити јесте велики утицај курсних разлика на "маргину" коју би овде очекивао. Наиме, сваки озбиљан инвеститор, а очекивати је да нема нико пар милијарди за бацити зна шта се догађа са динаром и зна да је судбина динара да даље "клиза". То клизање динара свакако утиче на раст тзв. "оперативних трошкова" који су уговорени са валутном клаузулом, па зато компанија има изложеност ка валутном ризику. Такве ствари "једу ЕБИТДА" и снижавају вредност ваше инвестиције у акције компаније, ако то посматрамо са аспекта потенцијалног инвеститора. Пример таквих трошкова су трошкови разних закупа који су индексирани у еурима, набавка опреме из иностранства која је такође везана за курс еура, набавка мобилних телефона итд. Ти трошкови ће на најдиректнији могући начин да оптерете " ЕБИТДА и у будућем периоду и као такви ће да смање и дивидендни принос који би потенцијални купац очекивао куповином акција Телекома Србије.

Оно што се такође да приметити јесте један рекао бих "чудан" однос регулаторне Агенције за телекомуникације, популарног РАТЕЛ-а према нашем Телекому Србије. РАТЕЛ је заузео став да треба извршити потпуну либерализацију односно дерегулацију тржишта телекомуникација, донео сет закона којим се врши огроман притисак на инвестиционе капацитете Телекома Србије, тера Телеком Србије да даје своје капацитете конкуренцији по "нереалним ценама", омогућава бављење јавном телефонијом без лиценци, просто РАТЕЛ је се ставио у службу страних инвеститора што није добро за државу као власника Телекома Србије, али и за сам Телеком Србије. Сматрам да нова влада треба да уведе ред у РАТЕЛ, јер овако стање није нити добро нити одрживо!

Што се евентуалних потенцијалних купаца тиче, заиста би било тешко очекивати да неки од европских водећих имена тренутно ин терес да плати реалну цену за Телеком Србије. Велика већина европских оператера су у некој врсти проблема, под великим кредитима итд. Ако бих очекивао инвеститора у Телеком Србије, очекивао бих га са истока!



.... Наставиће се ...







Нема коментара:

Постави коментар