За "одабране" ћемо руже, за потрошаче ћемо "трње", а држави шта остане !

Тешко да постоји пунолетан грађанин у Србији који има возачку дозволу, а да није приметио да је у готово свим информативним програмима ударна вест поскупљење нафтних деривата на пумпама у Србији. Истина, за термин "поскупљење", у информативним емисијама се користи лепши термин, а то је "корекција" :-).

Сам термин "корекција" може да има два значења: корекција навише или корекција наниже. Када је реч о нафтним дериватима у Србији, права је реткост "доживети корекцију цене наниже", могло би се рећи да су то дани које можемо да прогласимо за "празник за црвено слово"!

Корекције, било поскупљења или појефтињења су биле реалност и пре продаје НИС-а Русима, али након продаје и међудржавног уговора између Србије и Русије већина грађана Србије је по свом џепу осетила и много боље разумела овај термин "корекције цене навише", него ли "корекције цене наниже".

Са друге стране, ни државни буџет се није нешто "прославио". Углавном су расле акцизе, тј. захватања државе у коначној цени нафтних деривата, док је промет на пумпама углавном био у паду. Дакле, са једне стране држава је више захватала кроз акцизе, али је мањи промет неутралисао тај "бенефит" и могло би се рећи нанео само штету и долио уље на ватру. 

Поставља се кључно питање може ли шта ова држава да уради по питању уређења ове области и како да се стабилизују цене деривата на средњи рок?

Наравно да може. Држава треба да стимулише развој и продубљивање тржишта. За мене је бесмислен  "Правилник" о минимуму техничких услова за складиштење нафтних деривата који је донела претходна влада, а који је као свој ефекат, види чуда, смањио број увозника са око 250 на 15-так. Један такав "Правилник", не улазећи уопште у то шта у њему пише, са аспекта либерализације тржишта није лош него катастрофалан, судећи по овом резултату. Овакав "Правилник" је, ако се дубље анализира, баш један од кључних разлога зашто када цена сирове нафте пада, код нас се на пумпама ништа не догађа! Није уопште појмиво да за циљ имате либерализацију неког секотра, као што је сектор нафте, а да имате један правилник који удара на један од темеља либералног тржишта, а то је свакако диверсификација снабдевања тржишта производом (у нашем случају нафтним дериватом). Наравно, треба да постоји неки правилник, јер не може било ко да се бави овако осетљивим пословима, али сигурно је да у овом који је донела претходна влада, а који и даље важи нешто "баш није по мери"!

Простор за стабилизацију цена деривата и смањење њихове велике корелације са евентуалним ценовним шоковима сирове нафте на светском тржишту треба потражити у резервама домаће сирове нафте. Наиме, сваке године, НИС преради око милион тона домаће сирове нафте, дакле за толико уштеди на куповини из увоза и ту треба тржити простор да се тржиште заштити од "шокова" било које врсте. Ако узмете да би тона нафте на берзи могла да се прода по 300 $, долазите до цифре од 300 милиона евра колико поклањамо годишње НИС-у! Новац од експлоатације гаса нећу ни да рачунам! Проблем је што смо то "све у пакету" продали Русима за 400 милиона евра!


Мера којом се стабилизују цене било које робе јесу свакако "обавезне резерве". Ако би наша држава могла да обезбеди обавезне резерве горива за, нпр. 90 дана, као сав нормалан свет, сигурно је да би тада тржиште нафтних деривата показало већу резистенцију на промене цене сирове нафте, курс долара и остале параметре.

Простор за стабилизацију цене нафтних деривата треба тражити и у усклађивању рудне ренте коју држава наплаћује за вађење нафте и гаса са висином рудне ренте у региону. Подсетићу, у окружењу се надокнада за експлоатацију нафте и гаса плаћа од 10 до 13%, док Србија "наплаћује" 7%. Оно што је додатно катастрофично јесте што Србија НИС-у вероватно не наплаћује ни 7% рудне ренте за експлоатацију нафте, већ 3% колико је била висина исте те ренте у тренутку када је склопљен купо-продајни уговор и међудржавни уговор између Србије и Руске Федерације. Ако би држава Србија неким преговорима са руском страном успела да поправи неке одредбе међудржавног уговора, па рецимо успела да наплати уместо 3% рудне ренте за експолоатацију домаће нафте неких 10%, што је међу најнижим износима у региону, тада би иста та држава Србија имала могућност да смањи захватања у цени нафтних деривата на пумпама и имали би јефтиније деривате.Поставља се питање, може ли Србија НИС-у да наплати "реалну" рудну ренту, јер НИС данас много боље стоји него ли наш државни буџет?

Оно што је евидентно јесте да је претходна влада склопила јако штетан међудржавни уговор са руском страном и да није водила рачуна ни о чему: о цени капитала НИС-а, о рудним богаствима, о рудним рентама, о инвестицијама у нафтни сектор ... Оно што је реално очекивати од нове владе и ресорног министарства за енергетику јесте да поново седне са руском страном и покуша исправити неке елементе тог лоше склопљеног посла за нас! Ако у томе успе, реално је очекивати и боље дане за цео сектор нафтне привреде у Србији.