уторак, 13. новембар 2012.

"Енергетски рат" изнад Европе или "следећи хладни рат".


Можда је тек приликом настајања технологије производње гаса из шкриљаца то био само покушај научног доказивања у лабораторијама САД и Канаде. Данас то засигурно није. Оно што је данас свима више него ли јасно јесте да је производња гаса из шкриљаца одавно „напустила лабораторије  САД и Канаде“ и постала врло моћан инструмент за вођење енергетске, али и геополитике САД, уопште.

  
Оно што је данас „чињенично стање“ јесте да имамо европско тржиште гаса које је, према ЕК највише зависно од гаса из Русије. Производња гаса из шкриљаца, развијена и лансирана из САД-а јесте свакако схваћена као врло озбиљна претња у Москви. Према извештајима бројних консалтинг кућа из САД-а, води се прави рат између САД и Русије над европским тлом где свака од страна покушава да наметне своје ставове по питању производње гаса из шкриљаца. САД се залажу да се и у ЕУ озбиљно почне производити гас из шкриљаца, јер ће тако ЕУ значајно смањити своју изложеност ка гасу који увози из Русије. Москва, са друге стране, под темама екологије и преко разних еколошких удружења покушава обуздати покушаје да се у ЕУ значајније почне са коришћењем ове технологије.


 
Ако се посматра на дужи рок, за очекивати је да се и Русија једног дана прикључи САД, као још једна велика сила која користи технологију производње гаса из шкриљаца. Овај свој став поткрепљујем чињеницом да Русија има највећа лежишта шкриљаца из којих се могу добијати нафта и гас, па је потпуно очекивано да Москва те своје ресурсе у једном тенутку стави у употребу.


„Кремљ“, за сада „прати ситуацију“, европске нације реагују различито – неке почињу да сумњају да Русија  покушава да их одврати од планова експлоатације шкриљаца да би тако осигурала продају свог гаса. Неке друге земље, пак, деле став москве да је ова технологија прљава и да оставља озбиљне последице по животну средину. Дакле, као и безброј пута до сада, када се „ломило копље“ између САД-а и Русије, Европа је била подељена.

Процес ширења технологије производње гаса из шкриљаца, колумнисти Вол Стрит Журнала пореде са „падањем домина“ које „потресају“ енергетска тржишта од  Вашингтона преко Москве до Пекинга. Неки аналитичари предвиђају оно што можда нико није могао ни да сања, а то је да САД можда у јако блиској будућности неће морати уопште да увозе природни гас, а да Русија може изгубити један део „европског колача“, уколико САД победе у овој битци изнад европског тла. 


Оно око чега се већина стручњака слаже јесте да се ствари окрећу „наглавачке“ и да се дешавају ствари које нико није могао ни да замисли пре 10-15 година. 


„Прича“ са шкриљцима је добила на значају када су у Пенсилванији и Тексасу откривене локације на којима има велике количине шкриљаца из којих је могуће добити гас. Баш у то време, експерти су предвиђали да САД-у понестаје природног гаса, али је откриће ових локација са шкриљцима омогућило производњу велике количине гаса које су „преплавиле“ америчко тржиште и значајно „спустиле“ цену овог енергента.  Русија је велики извозник и снабдевач гаса ЕУ, по цени око 10$ по јединици, док је цена исте те јединице у САД-у само 3$. Дакле, америчка привреда тренутно може да рачуна на три пута јефтинији гас него ли европска, што је „ствар“ која је привукла велику пажњу политичара широм света. 

Као последицу коју сада већ имамо у ЕУ јесте да неке од влада европских земаља већ предвиђају своју будућност са мање гаса из Русије. Да ли је то реално, или не, остаје да се види у будућности. 


Када је реч о финансијским улозима, они су и више него велики. Руски Газпром, корпорација под контролом државе, забележила је профит од 44 милијарде долара прошле године. Газпром је највећи светски произвођач и извозник природног гаса. Међутим, оно што је „одјекнуло“ као ударна вест на Вол Стриту јесте да Газпром обуставља своје планове да отвори ново гасно поље на Арктику, јер у овом моменту  не могу да оправдају инвестицију. Као додатни фактор који „подгрева“ сумње инвеститора на Волстриту да се води „хладни рат“ Вашингтона и Москве око коришћења шкриљаца за производњу гаса јесте податак да је профит Газпрома у паду око 25%! Ко ће на крају добити битку, остаје нам да гледамо.


У Евопи се чују „гласине“ да Газпром преко неких медија покушава да подигне еколошку свест у ЕУ да је технологија производње гаса из шкриљаца прљава, али су те гласине демантоване. Оно што је сигурно – интереси великих сила, САД и Русије се сада сударају изнада европског тла, а Европа и даље нема јединствен став о овом питању, што је свакако лош знак. 

Када је реч о ставу који Србија треба да заузме, моје лично мишљење јесте да Србија треба да се понаша као део Европе, што свакако јесте и да мудро ћути и чека исход ове „битке“, јер судбина малих је увек у рукама великих. 

Имате доста занимљиво виђење ситуације у овој чланку угледног Вол Стрит Журнала:


Нема коментара:

Постави коментар